Za svaku zenu koja je BAR JEDNOM u zivotu bila POVREDJENA DO BOLA…

Volela sam te.

Je li znas kako je kad se neko voli iskreno, onako, bas do bola? Kada dises za nekoga? Kada ti dan pocne sa necijim imenom na usnama, i tako se zavrsi… ?

Volela sam te. Jedino tebe, za svojih 26. leta.

Nikoga drugog. A bilo ih je, ruku na srce, ali eto, niko kao ti. Sve su to blede kopije, jer si jedino ti moje drugo JA. Moje sve, muskarac koji ume sa mnom kao niko na ovome svetu. Stalo mi je, i dan danas, iako mrzim tu cinjenicu, iako mrzim tu pomisao, iako  bih zelela da pobegnem, da te zaboravim, da promenim sebe, kao sto sam promenila svoj broj, da vise ne  mozes da me zoves, da vise ne mozes da me dobijes.

Jer, ja znam…Ti i ja se uvek vracamo jedno drugom.

Ti i ja smo jedno drugom i nagrada i kazna, i pakao i raj.

 

I znam da ces mi opet doci, i da ti opet necu odoleti, i da ces se opet nekada i nekako javiti, i da cu opet plakati.

Umorna sam ti od bezanja, znas? Umorila sam se od toga da te lazem kako sam srecna, kako mi vise nije nimalo stalo, a jeste  vise nego sto mozes i da zamislis.

Nema nikog novog u mom narucju, slusam Cecu…Secas li se, toliko smo puta skupa slusali tu pesmu?

Volela bih da mi dodjes opet, ali se plasim da te vise nikada ne bih pustila. I to nije pametno.

Previse smo nas dvoje vezani, i previse nas je kostala ta nasa ljubav…Ja ti vise nemam snage da pokusavam, jer se plasim da ces me opet razocarati, da ces me opet do bola povrediti…

Jedva sam ti prezivela i prvi put….

 

Nastavak na sledecoj strani…

Komentariši