Za svakoga ko je UMORAN od cekanja, od PRASTANJA, od LJUDI i od svega…

Umori se covek cineci dobro onima koji za njega nikada nemaju vremena.Umori se cineci dobro svima dok na sebe vecito zaboravlja. Umori se cekajuci da dodju bolja vremena, a ono dolaze sve gora, jer nesreca nikada ne dolazi sama. Iz dana u dan samo suze, bol, gadna razocarenja koja kidaju dusu, koja slamaju srce.

Pozelis da pobegnes od svega, daleko, negde gde ces  biti sam, gde nikog nece biti, nikog da te povredi, da te slaze, i povredi. Pozelis da odes na pusto ostrvo, da od svega dignes ruke i da zaboravis da si ikada postojao, da si ikada voleo nekoga ko tebe nije. Umoris se od zivota koji ti prolazi ni sam ne znas u cemu, a jedino znas da nisi srecan, da si zeleo neki drugi zivot, da si sanjao neke druge snove, pa te zaboli dusa  i zelis da places, ali nema glasa, nema suza, presusile su, ili jednostavno moras da glumis da si dobro, a nisi. I shvatis da si zeleo drugaciju sudbinu, da  nije to ono sto sto si  hteo, da su se tvoji snovi srusili kao kula od karata, pa te zaboli tu, negde u tebi, i shvatis…Promasio si zivot.Unistio si sve sto si imao.Odnosno, i nisi imao bas puno, jer si ti ipak sanjao neke druge snove…Koji se nikada nece ostvariti…

Nastavak na sledecoj strani…

Komentariši